„НАЈБОЉИ МЕЂУ НАЈБОЉИМА”: Ђак генерације ОМШ „Живорад Грбић” – Хана Перић

 

Портал Ваљевска посла трећу годину заредом објављује серијал „Најбољи међу најбољима”, посвећен ђацима генерације свих ваљевских основних и средњих школа. Сматрамо да је јако важно да Ваљево упозна своје најуспешније ученике на прави начин и да наши „свепетичари” заслужују посебно представљање, не само због тога што су вредно учили и освајали награде, већ зато што заиста представљају младе људе за пример. Серијал је уједно и прилика да се тој изузетној деци захвалимо на вредном раду и труду, на истрајности, да им пожелимо све најбоље у даљем школовању и животу, да им јавно пошаљемо поруку да смо поносни на њих и да нам њихов успех и те како значи, јер управо су они наша будућност. Једна од најбољих међу најбољима је Хана Перић, Ђак генерације ОМШ „Живорад Грбић” у Ваљеву.

Хана Перић рођена је 24. децембра 2010. године у Ваљеву. Кћи је Сузане и Душана. Своје музичко образовање почиње са пет навршених година живота, у МШ „Живорад Грбић” као полазник „Музичког забавишта” под менторством проф. Тамаре Милосављевић, и наставља га у припремном разреду под менторством проф. Светлане Ненезић. У току припремног разреда започиње и учење виолончела под менторством проф. Данице Крунић. Основну музичку школу уписује у школској 2018/2019. у класи проф. Данице Крунић. Ученица је седмог разреда Прве основне школе и ученица 6. разреда виолончела МШ „Живорад Грбић” у класи проф. Ане Гвојић. У току целокупног основномузичког образовања остварила је одличан успех са просеком 5. 00.

До сада, Хана је на такмичењима ученика музичких школа на којима је учествовала, већином републичког и међународног нивоа, остварила преко 30 награда, од чега, највише првих. На такмичењима се приказала као солиста, камерни и оркестарски музичар, а једнако је била успешна и на такмичењима у дисциплинама теоретских предмета. У школској 2023/2024. и школској 2022/2023. од стране МШ „Живорад Грбић” награђена је као најуспешнији ученик основне школе на инструменту виолончело.

Од школске 2019/2020. године, Хана је и члан школског камерног Гудачког оркестра „Феникс”, који чине најуспешнији ученици гудачког одсека школе. Са овим ансамблом, остварила је на десетине наступа, а оркестар је у школској 2020/2021. добио и Прву награду на међународном такмичењу „Гласбена чипка Идрие” у Словенији (2020), Међународно такмичење „Златне степенице” (2022), Словенска музика (2023). Са овим оркестром остварила је снимке и за РТС.

Као солиста, Хана Перић је остварила бројне наступе на репрезентативним концертима ваљевске Музичке школе широм земље. Од школске 2023/2024. активна је и на пољу камерне музике као члан камерног дуа „Cherri”, у којем наступа са Таром Љујић, ученицом 5. разреда флауте.

Поред изузетних резултата остварених на концертном подијуму, Хана је у МШ „Живорад Грбић” и члан драмске и етномузиколошке секције.

Као ученик Прве основне школе, Хана остварује одличан успех са свим петицама, а активна је и као члан литерарне секције на такмичењима из српског језика и у различитим ваннаставним активностима. Једна је од ученика ваљевских основних школа чији је рад објављен у првом зборнику ученичких литерарних радова у издању Матичне библиотеке „Љубомир Ненадовић”.

У децембру 2020. положила је аудицију и примљена у састав регионалног оркестра „Дечја филхармонија”, коју годинама успешно води професор Факултета музичке уметности у Београду Љубиша Јовановић.

Хана је активно сарађивала у оквиру Masterclass радионица са нашим еминентним професорима, Срђаном Сретеновићем (ФМУ Београд), Милутином Младеновићем (ФИЛУМ Крагујевац) и Данијелом Милутиновић Ненић (МШ „Др Војислав Вучковић”, Београд), али и са реномираним челистима и професорима музичких академија из иностранства, проф. Игором Митровићем (Универзитет „Густав Малер” – Клагенфурт, Аустрија) и проф. Смиљаном Мрчелом (Музичка академија – Загреб, Хрватска).

У току школске 2022/2023. била је и полазник студија „Кадар 24” који се бави позориштем, филмом, телевизијом и интернетом.

Хана Перић је стипендиста Фонда за надарене ученике Града Ваљева. У јануару 2023. године уживала је на бесплатном зимовању у организацији Града Ваљева, као једна од најуспешнијих основаца Града Ваљева.

 

„Као професор главног предмета, Хану Перић пратим на њеном музичком путу тек две године, и могу да кажем да сам за то време упознала и препознала у њој изузетну младу уметницу и девојчицу која живи и воли музику и музичку школу. Таленат и сензибилитет са једне, а упорност и посвећеност са друге стране, чине Хану ученицом коју би свако пожелео, и са којом учење и рад у једној таквој области каква је музика, представља оно најлепше што овај посао носи. Импозантан број јавних наступа, као и награда на такмичењима у земљи и иностранству током шест година основног музичког школовања, најбоље говоре о томе колико је Хана љубави, труда и залагања уложила у свој пут, оправдано крунисан титулом ученика генерације.

Први утисак о изузетно лепо васпитаној, доброј, племенитој девојчици временом се није променио, већ потврдио и продубио, показујући све њене квалитете, као и способност да их носи скромно и поносито. Неколико година заредом Хана је проглашавана за најбољег ученика на инструменту виолончело, што потврђује да је од стране одсека, као и целе школе она препозната као неко ко на најбољи начин представља свој инструмент и себе кроз њега. Музикалне интерпретације и озбиљан професионалан приступ сваком јавном наступу показатељ су њене одлучности и бескрајног талената – одлика неопходних за бављење уметношћу.

Добра другарица, поуздан вођа деонице у оркестру, стрпљива и вредна ученица, а пре свега изузетна млада особа са огромним потенцијалом – све је то Хана Перић, и сигурна сам да ће то и остати у свом даљем животном и професионалном путу”, истакла је у опису проф. Ана Гвојић, у чијој класи је Хана завршила основну музичку школу.

 

Колико ти значи призање Ђак генерације?

Ово признање ми јако значи јер је крунисало сав мој рад и труд у току основног музичког школовања. Јако ми је драго да су професори у школи препознали моју љубав према музици и наградили моје ангажовање у протеклих шест година. Награда ми је и велика мотивација и подстрек да увек дајем најбоље од себе, као и да предано вежбам и још више напредујем на пољу музике.

 

Колико труда и рада је потребно издвојити да би неко постао Ђак генерације? Колико је то у твом случају било тешко?

Музика, као и свака уметност, захтева пуно рада и одрицања, али сматрам да је за сваки успех потребан труд и уложено време, те ме то никада није демотивисало, или ми представљало отежавајућу околност. Мислим да је најважније умети да прихватиш „неуспех” и покушати да из њега извучеш неку поуку која ће ти помоћи да напредујеш. Лично, никада нисам имала неке кризе у току школовања, али за то су најзаслужнији моји професори и породица који су ми увек били велика подршка и помоћ.

 

Шта је била мотивација, а које су биле препреке и проблеми на том путу ка добијању ласкаве титуле Ђак генерације?

Највећа мотивација су за мене били наступи, концерти и магичан осећај док сам на сцени. Од малена сам волела да наступам, пре свега као музички извођач, али и као рецитатор, члан драмске секције школе и водитељ разних великих концерата школе. Наравно, велика мотивација су биле и награде на највећим међународним и републичким такмичењима у земљи. Нису сви дани и тренуци били лаки. Мишљења сам да уметност, а посебно музика, често не може бити исправно оцењена, јер свако има сопствену перцепцију и укус. Због тога се дешава да се ученици на такмичењима понекад разочарају у суд жирија и то их обесхрабри и поремети њихову сигурност и одређеност у жељи бављења музиком. Ипак, мислим да је најисправније следити сопствени укус, јер је оригиналност оно што једног уметника разликује од других.

 

Како се међу вршњацима гледа на признање Ђак генерације? Да ли је популарно бити Ђак генерације, или не?

Сви моји другари и вршњаци су се заједно са мном радовали овом успеху. Мислим да је „популарно” бити ђак генерације и бар у мом случају је то било врло добро прихваћено од стране вршњака.

 

Наведи успомене које ћеш посебно понети из основне школе?

Дефинитивно ћу понети много дивних успомена из основне школе, али за то је најзаслужније окружење и дивни пријатељи које сам стекла овде. Са посебном радошћу ћу се сећати сваког конецрата, путовања и Masterclass-ова у којима сам учествовала у току ових шест година. Ипак, посебно бих издвојила учешће Камерног гудачког оркестра „Феникс” у емисији РТС-а „Волим класику”. Тај дан и цело искуство снимања су прелепа успомена која ме је употпунила и зближила са другарима из оркестра.

Најважнија животна лекција коју си научила у школи?

Научила сам много важних лекција за шест година основног образовања, али оно у чему ми је музичка школа највише помогла је да научим да у свакој ситуацији дам свој максимум и да уживам у сваком тренутку. Такође, захваљујући јавним наступима сам научила много о самопоуздању и о томе колико је вера у себе важна.

 

Коју средњу школу и смер си уписала?

С обзиром на то да сам музичку школу уписала годину дана раније, пријемни испит и упис у средњу школу ме очекују следеће године. Моја жеља је да упишем инструментални смер (виолончело) у Средњој музичкој школи „Живорад Грбић”.

 

Какви су твоји планови за будућност, визије и жеље по завршетку школовања?

Волела бих да се у будућности бавим музиком и то је разлог због којег сам се определила за Средњу музичку школу. У овој школи постоје два смера, инструментални и теоретски, али како себе више проналазим у свирању, определила сам се за инструментални смер. Жеља ми је да по завршетку средње школе студирам негде у иностранству и да се на тај начин упознам са новим културама. Након тога, волела бих да будем музички извођач, али свакако верујем да ћу како будем одрастала, имати прилику да се упознам са новим сегментима бављења музиком, те сматрам да је прерано да се толико искључиво опредељујем за било шта.

 

Да ли по завршетку школовања видиш себе и планираш да останеш да живиш и радиш у Србији?

Колико год волим Србију као своју отаџбину, не видим себе овде у будућности. Нажалост, мислим да су култура и уметност овде потцењене и да окружење није довољно инспиришуће. Желела бих да у животу боравим у средини у којој ћу имати више прилика и могућности да се искажем у својој будућој професији него што бих имала овде.