Школска 2023/2024. поред свих успеха, радости и искричавости, година је у којој је МШ „Живорад Грбић” изгубила свог дугогодишњег директора, професора, диригента и човека кога су многе његове генерације звале једноставно „Ћале”, и многи цео живот осећали као „Тату” ваљевске музичке школе.

Драган Васиљевић, професор и диригент, рођен је у Београду, где је и дипломирао на Музичкој Академији. Дириговањем се бави од 1967. године у Приштини, где је до 1971. године водио оркестар Радио Приштине, а затим се пресељава у Ваљево, где наставља своју педагошку и уметничку активност професионално делујући у МШ „Живорад Грбић” као дугогодишњи директор и професор, а на нивоу културног живота града и као уметнички руководилац омладинског и градског хора KУД „Абрашевић”.

Од 2004. до 2010. године професор Васиљевић је ангажован и на месту уметничког руководиоца и диригента мешовитог црквеног хора „Хаџи Рувим”.

У раду са младима постиже изузетне резултате испољавајући истанчан смисао у примењивању педагошких поступака. Захваљујући тим способностима, у својству професора и директора музичке школе, цео радни век посветио је развоју и унапређењу музичке педагогије.

На основу постигнутих врхунских резултата у овој области, средином деведесетих је изабран од стране Министарства просвете Републике Србије да децу српске заједнице у Немачкој, у Берлину, образује у свим сегментима музичке уметности.

Професор Васљевић се у другој половини деведесетих враћа за Ваљево и наставља делатност диригента која испуњава његову личност, али и њега самог симболизује у Ваљеву, у којем активно ствара читав свој радни век, постижући значајне резултате. Хор „Абрашевић”, у оквиру ког је функционисао и хор средње музичке школе и Ваљевске гимназије, је под његовом диригентском палицом на Фестивалу омладинских хорова у Новом Пазару, 14 пута освојио прво место, а ништа мање значајне успехе и на хорским такмичењима у Цељу, Дебрецину (Мађарска), Мокрањчевим данима у Неготину, и бројним југословенским фестивалима, где је поред првих награда, хор био овенчан и специјалним наградама за најбоља извођења композиција старих мајстора, домаћих аутора и православне духовне музике.

Црквени хор „Хаџи Рувим” награђиван је на фестивалу „Хорови међу фрескама”, на Фестивалу хорова у Трнави (Словачка), на Мокрањчевим данима у Неготину, а остварио је и гостовања у емисијама Радио Телевизије Србије као и целовечерњи концерт у Галерији Српске академије наука и уметности. Хорови које је својим уметничким и диригентским умећем професор Драган Васиљевић обликовао, одликовали су се лепим тоном, прецизном интонацијом и музикалношћу и истанчаним стилом интерпретације, што их је увек сврставало у сам врх такмичарских категорија.

Под диригентским вођством Драгана Васиљевића, хорови „Абрашевић” и „Хаџи Рувим” препознати су као својеврсни амбасадори ваљевске културе у Италији, Француској, Холандији, Пољској, Аустрији, Чешкој, Немачкој и Словачкој, а њихови наступи увек су заокруживани громким аплаузима, овацијама, али и врло позитивним стручним освртима музичких критичара у штампи и медијима.

Професор Васиљевић је до последњег дана свог плодног и успешног живота активно радио са мешовитим хором „Абрашевић”, а иза њега је остала његова породица и бројни пријатељи, колеге, ученици и људи које је као личност деценијама инспирисао у раду и борби за лепшу, кутурнију и музикалнију стварност.

Личност која је деценијама у Ваљеву била синоним за музичку уметност и уметник по којем се ван Ваљева, музичка култура Ваљева вредновала и поштовала, преселио се у сфере узвишеног, изненада и тихо. За МШ „Живорад Грбић”, проф. Драган Васиљевић је био и остао синоним за квалитет, ауторитет, господственост и неуморно истраживање и проналажење најрафиниранијих нијанси музике оживљених пре свега у звуку хора, али и другим музичким жанровима. Професор Васиљевић је у Ваљеву засејао клицу академизма, музичке школованости и свести да Ваљево увек мора имати музичку школу којом се треба поносити. Највећи део данашњег колектива школе, професор Васиљевић је примио у ову институцију као првачиће и однеговао их у будуће музичке уметнике и педагоге. Драган Васиљевић није био човек кога су сви увек разумели, али је без сумње био личност коју су поштовали и они који га нису познавали. Његово окружење га је често називало „ауторитет који хода”, а они најближи су знали да тај снажан ауторитет прикрива још снажнијег емотивца и човека који је сваки свој удах започињао и заокруживао музиком.

Као педагог, својим изузетно професионалним радом, посвећеношћу, а на првом месту љубављу према музици и својим ученицима, мотивисао је, образовао и усмерио на десетине младих људи који су музичку уметност изабрали за свој животни позив, а многи од њих су данас професори ваљевске музичке школе, институције коју су заволели управо вођени срцем и знањем професора Васиљевића. Ауторитативан, достојанствен, доследан увек и само највишем квалитету и највишим стандардима, остаће упамћен и заувек вољен у својој школи као личност која је све нас научила како се живи, ствара и бори за музику.

 

мр Сузана Радовановић Перић