Овогодишња смотра рецитатора „Песниче народа мог” била је моја пета, али уједно и најлепша. Ове године, за разлику од сваке претходне, песма са којом бих се такмичио нађена је веома брзо. На основу искустава са претходних смотри, мој ментор, проф. мр Снежана Стевановић и ја, смо се одлучили за песму „Ходочашће Светоме Сави”, нашег песника Љубомира Симовића. Након заједничког рада, дошло је време и за прво такмичење. Општински ниво смотре одржан је у ваљевском Дому културе. Уласком у круг од десет најбољих рецитатора на општинском нивоу, пласирао сам се на окружни ниво. Овај ниво одржан је у Културном центру у Мионици. На овом нивоу сам освојио прво место, што је уједно и први пут на окружном нивоу од како се такмичим. Освајањем првог места пласирао сам се на републичку смотру рецитатора која се поново одржава у нашем граду. Након слушања и дружења са најбољим рецитаторима у Србији, одлуком жирија сам освојио пето место, којим уједно и завршавам своју овогодишњу сезону рецитовања.

Када рецитујем, осећам се као и када свирам. То су моменти када могу да прикажем оно што најбоље знам. Стало ми је да пре свега ја будем задовољан мојим наступом, али, поново, као и у свирању, веома ми је битно да и публика буде задовољна ониме што види и чује. У случају такмичења, моја публика јесте жири, па се трудим да им на сцени дам све од себе. Ипак, песма је нешто што у тим моментима највише волим и сву снагу и љубав усмеравам ка њој.

Као што сам рекао на почетку, ово јесте пета по реду, али смотра која ће ми свакако остати у најлепшем сећању до сад. Та срећа није изазвана искључиво успехом, већ чињеницом да је ово био први пут да представљам моју Музичку школу, која за мене представља други дом. Она је место са којим, у количини љубави и подршке коју добијам, не може да се мери ни једно друго. За крај бих се захвалио мојој школи на пруженој прилици и поверењу, а сигуран сам да ово неће бити последњи пут да ме управо она бодри на овом такмичењу!

 

Вук Стевановић, III разред СМШ