 29. oktobra 2014. godine održan je Koncert kamerne muzike Rita Kinka - klavir Laura Levai Aksin - flauta Marko Josifoski Na programu su bila dela J. S. Baha, J. F. A. Ibera, M. Bonisa, N. Rota i A. Vujića Rita Kinka je do danas održala preko 800 resitala, kao i nastupa s mnogobrojnim uglednim orkestrima u gotovo svim evropskim zemljama, kao i u SAD-u, na Tajvanu, u Japanu, Izraelu, Kanadi i Australiji. Pored pijanističke karijere, bavi se i pedagoškim radom. Redovni je profesor za glavni predmet klavir na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Nosilac je niza jugoslovenskih nagrada i priznanja, dobitnica nagrada na međunarodnim takmičenjima pijanista u: Senigaliji (1979), Verčeliju („Viotti”, 1981), Beogradu (Međunarodno takmičenje Muzičke omladine, 1983), Cvikauu („Schumann”, 1985), Sidneju (1985), Minhenu („ARD”, 1987), Bordou (1988, zlatna medalja), Vašingtonu (1990), Briselu („Kraljica Elizabeta”, 1991), Orleanu („Klavirska muzika 20. veka”, 1996). Rita Kinka je prva dobitnica godišnje nagrade Evropskog parlamenta „Prix femmes d`Europe” („za ženu Evrope”), nagrade za najboljeg evropskog izvođača ozbiljne muzike, koja joj je uručena u Briselu juna 1991. godine. Nosilac je „Februarske nagrade” Grada Novog Sada za 2002. godinu. Snimala je za radio i TV centre u više zemalja (Srbija, Makedonija, Slovenija, Hrvatska, Italija, Austrija, Nemačka, Belgija, Francuska, Rusija, Estonija, Češka, Slovačka, Mađarska, Rumunija, Bugarska, Engleska, Grčka, Španija, Izrael, Kanada, SAD, Australija, Tajvan). Snimila je tri kompakt-diska u izdanju kuće „Digital Media Production” (Brisel) i PGP RTS, a pre toga i jedno LP izdanje. Studirala je na Akademiji umetnosti u Novom Sadu (profesori E. Timakin i A.Valdma), a postdiplomske studije završila je na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu (D. Trbojević) i Akademiji umetnosti u Novom Sadu (A. Valdma). Usavršavala se na „Džulijardu” u Njujorku (klasa Đerđ Šandor), koristeći stipendiju Fondacije „Gina Bachauer” koja joj je dodeljena na Međunarodnom takmičenju „Kraljica Elizabeta” u Briselu 1987, „kao najperspektivnijem mladom umetniku”. Laura Levai Aksin je rođena je u Subotici. Diplomirala je i magistrirala na Akademiji umetnosti u Novom Sadu u klasi prof. Marijana Egića. Studije je nasatvila u Parizu u klasama prof. Claude Lefebvre i prof. Patrick Gallois-a. Usavršavala se na brojnim majstrorskim kursevima kod renomiranih solista i pedagoga. Dobitnica je prvih i specijalnih nagrada na republičkim i saveznim takmičenjima. Laureat je takmičenja Muzičkih umetnika Jugoslavije u Zagrebu. Na šestoj Međunarodnoj tribini kompozitora u Beogradu dodeljena joj je Prva nagrada za interpretaciju savremenih dela. Nastupala je kao solista sa mnogim simfonijskim i kamernim orkestrima u zemlji i inostranstvu. Održala je veliki broj resitala i kamernih koncerata u Srbiji, Hrvatskoj, Sloveniji, Francuskoj, Belgiji, Velikoj Britaniji, Holandiji, Nemačkoj, Švajcarskoj, Italiji, Mađarskoj, Slovačkoj, Češkoj, Rusiji, Holandiji, Portugalu, Grčkoj, Izraelu. Svirala je na značjnim festivalima: NOMUS, Zagrebački bijenale, Glazbena tribina u Opatiji, Muzičke svečanosti u Subotici i Somboru, Letnji festival u Herceg Novom, Grad teatar u Budvi, Flauta Fest u Beogradu, BELEF, Europhonija u Zagrebu, Sabato Serra u Torinu (Italija), Kotor Art festival, Pariska jesen, Festival modernih umetnosti u Berlinu, Festival evropske avangarde u Leipzig-u, Festival d’Avignon (Francuska), Festival flauta u Bekešu (Mađarska), festivalima u Patrasu i Afitosu (Grčka). Laura Levai Aksin se uspešno bavila i orkestarskim muziciranjem kao solo flautistkinja orkestra Opere Srpskog narodnog pozorišta, Vojvođanskog simfonijskog orkestra i kamernog orkestra Camerata Academica (Novi Sad) i ansambla za novu muziku Musica viva. Za vreme boravka u Francuskoj bila je član ansambla Formatio, Theatre Jel i orleanskog Orkestra flauta. Član je trija flauta Density i duvačkog kvinteta Synergia 5. Već tri decenije sarađuje sa pijanistkinjom Iris Kobal. Snimala je za mnoge radio i TV centre u regionu, Mađarsku TV, Češku RTV, RTV Dortmund i RAI. Izdala je kompakt diskove za Recommended Records iz Londona, EOS it Graca, Visio Mundi, SKC iz Novog Sada itd. Bavi sa pedagoškim radom kao redovni profesor flaute na Akademiji umetnosti u Novom Sadu i Akademiji umetnosti u Banja Luci. Održala veliki broj majstorskih kurseva, a kao član žirija prisutna je na međunarodnim i domaćim takmičenjima i festivalima. Marko Josifoski je rođen 1978. u Zemunu. Violinu je počeo da svira sa pet godina u klasi prof. Zorana Milenkovića. Od 1988. godine bio je u klasi prof. Dejana Mihailovića kod koga je završio srednju muzičku školu „Kosta Manojlović”u Zemunu i diplomirao i magistrirao na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu. Usavršavao se na Hochschule fur Musik u Bernu u klasi čuvenog prof. Igora Ozima. Bio je stipendista švajcarske vlade i stipendista švajcarske fondacije „Lyra Stiftung” za nadarene talente. Pohađao je kurseve u Austriji, Nemačkoj, Sloveniji, Izraelu i Americi kod sledecih profesora: Ide Hendl, Šlomo Minca, Edvarda Grača,Rudjera Ričija, Nam-Jun-Kim, Tomasa Brandisa, Igora Ozima i Milana Viteka. Bio je član „umetničkog muzičkog kampa Interlochen” gde je studirao kod prof. Alena Omsa i gde je svirao sa svetskim simfonijskim orkestrom. Svirao je za UNICEF (Parma), u Ujedinjenim nacijama u Njujorku i na mnogim festivalima u zemlji i inostranstvu. Predstavljao je Jugoslaviju na evrovizijskom koncertu mladih solista u Istanbulu. Dobitnik je mnogih prvih i specijalnih nagrada na republičkim i saveznim takmičenjima u bivšoj Jugoslaviji kao i mnogih internacionalnih nagrada: Premio Mocart u Veroni, u Strezi (Italija), u Češkoj Republici „Jan Kocijan”, u Italiji „Rodolfo Lipicer”, „Zlatni andjeo” za najuspešnijeg mladog umetnika. Dobitnik je Oktobarske nagrade grada Beograda za visoka umetnička dostignuća, nagrade Srpske Akademije nauka i umetnosti za najuspešniji koncert u sezoni 2003. godine kao i nagrade radio Beograda za umetnika godine 2004. Dobitnik je više puta nagrade „Kosta Manojlović” i nagrade kulturno prosvetne zajednice grada Skoplja. Nastupao je u Italiji, Americi, Austriji, Rusiji, Češkoj, Nemačkoj, Švajcarskoj, Švedskoj, Sloveniji, Makedoniji i Izraelu. Učestvovao je u projektu Nacionalne koncertne sezone 2008/09. u gradovima Srbije. Svirao je sa: Rumunskom filharmonijom, Turskim predsedničkim simfonijskim orkestrom, svetskim simfonijskim orkestrom u Americi, Beogradskom filharmonijom, simfonijskim orkestrom RTS, Makedonskom filharmonijom, orkestrom VJ „Stanislav Binički” kao i sa mnogim kamernim orkestrima u zemlji i inostranstvu-Novosadskim kamernim orkestrom, „Sinfonieta” Beograd, Musika Viva, Berner Bach orkestrom,Jeunesses Musicales orkestrom, Majstori gudači, Camerata Serbica. Član je Udruženja muzičkih umetnika Srbije od 1997. Ostvario je trajne snimke za mnoge radio i TV stanice u zemlji i inostranstvu. Pored mnogih dela snimio je i svih 10 Betovenovih sonata sa pijanistkinjom Zarifom Alizade koje je 2007. izdao PGP-RTS. Bavi se pedagoškim radom kao vanredni prof.na FMU u Beogradu,Akademiji umetnosti u Novom Sadu i angažovan je u muzičkoj školi „Kosta Manojlović” u Zemunu pri odeljenju za talente. Fotografije sa koncerta:
(foto: S. Jezdimirović) |
-
Raspored polaganja vanrednih ispita u novembarskom ispitnom roku
-
XVI Valjevsko gitarsko takmičenje „VArt 2024” (7. i 8. decembar 2024.) - propozicije
