Гудачки одсек

Од краја 16. до половине 18. века, код славних италијанских градитеља, виолина је добила коначан облик и идеалан звук, и један је од водећих инструмената у музици.
Изражајност и извођачки виртуозитет доведени су до скоро неограничених могућности.
Виолинске композиције спадају међу најомиљенија музичка остварења, и заступљенесу у музици свих стилова и жанрова.
Виолина се одликује светлим тоном и често је носилац водећих музичких тема, посебно оних широко распеваних.
Тело, врат и глава виолине превучени су смешом разних смола и уља, а постоји мишљење да у томе лежи добар део тајне њихове звучне лепоте.

Има мало дубљи и тамнији звук од виолине.
Не разликује се по облику и извођачкој техници, па има виолиниста који свирају и виолу.
Када је носилац мелодије, веома је изражајна. Због топлог и сетног тона, изузетно лепо звучи приликом интерпретација романтичних, често и тужних мелодија.
Меланхоличност виолиног звука приликом извођења композиција, једна је од најистакнутијих код инструмената.