„Професорка и ја смо од почетка године радили на програму, са циљем да на један леп начин заокружим своје средњошколско образовање, на свом дипломском/матурском концерту. Међутим, у другом полугодишту сам кроз свој напредак дошао до идеје везано за солистички концерт.

Професорка Славица Рајевац је подржавала моју идеју од самог почетка, због мог ентузијазма и због моје велике жеље да наступам! Имао сам дозу страха у себи, мислећи да сам прерано одлучио да направим такав корак – да 45 минута изводим изузетно захтеван програм (техничка захтевност, емоционални приступ, тумачење музичких епоха…).

Сама припрема пред наступ зависи искључиво од извођача. Уколико не поседујемо самопоуздање за сцену и јавни наступ, нећемо успети да се прикажемо у најбољем светлу. Дефинитивно сам се борио пар дана пре концерта са тремом, у жељи да задовољим публику и своје најближе који су и присуствовали. Дефинишем то као „позитивна” трема!

Задовољан сам својим свирањем. Сваки музичар зна колико се извођач даје за свој занат – колико захтева стрпљења када се ради на музичком делу. Кроз сваки наступ исправљамо се изнова, и управо је и због тога мој концерт био значајан за мене. Не гледајући ситне грешке и омашке, уверен сам да сам кроз 45 минута дочарао мноштво емоција, епоха и стилова. Испунио сам свој главни задатак као музички извођач!”, рекао нам је Андрија.